Selektor Festivala “Dana komedije” Aleksandar Milosavljević predstavio je danas repertoar predstojećeg 51. Festivala u Jagodini.
“Svet u kojem živimo postao je do te mere komplikovan da nam je sve teže da ustanovimo razliku između komedije i tragedije. Gledamo ljude koji nas zasmejavaju, suočavamo se s pojavama kojima bismo se najradije smejali, svedoci smo događaja koji bi po svemu morali da provociraju smeh. Pa ipak, stvarnost je takva da ni ti ljudi, ni ove pojave, a ni ovakvi događaji nimalo nisu smešni. Ono što je do juče bilo smešno, danas više nije, a ovakve osobe prepoznajemo kao ozbiljne, konkretne pojave kao dramatične, a ovakvi događaji postaju tragični.
U ovom vremenu više nema mesta za Stanlija i Olija; svoj pravi smisao ono dobija u ozbiljnom izrazu lica Bastera Kitona.
Izgleda da je i naše pozorište zbunjeno ovakvom situacijom. I njemu je teško da se razabere između komedije i tragedije, pa je sve više predstava kojima je jedini cilj da zabave gledaoce, no one komiku grade na smehu koji utihne čim se spusti teatarska zavesa. Trudio sam se da u selekciji za 51. Dane komedije budu drugačije predstave – one čiji se autori i akteri smelo suočavaju sa svim aspektima vlastite epohe i preispituju naličja onoga što nam se čini smešnim, ali i s onim što, možda, u prevelikom strahu od stvarnosti neosnovano doživljavamo kao dramatično, pa i tragično. Pa ipak, predstave koje nudim ne dociraju, ne uče nas pameti i ne kritikuju, čak nas i ne savetuju; one pred nas – kako i treba da bude u pozorištu, postavljaju ogledalo. U njemu ćemo videti – sebe. Dakle, smejaćemo se.
Nadam se, takođe, i da će pojavljivanje predstava nastalih u drugim pozorišnim sredinama (Crna Gora, Hrvatska, Republika Srpska – Bosna i Hercegovina), omogućiti konstruktivna poređena sa domaćom produkcijom, a samim tim i uspostavljanje paralela između našeg i komšijskih doživljaja onoga što bi danas moglo da bude smešno” rekao je Milosavljević.
Predstave koje će publika moći da vide na jednom od najvažnijih festivala u zemlji su:
1. Branislav Nušić, Protekcija, režija Milan Nešković, Narodno pozorište Sombor
Igrati Nušićevu komediju kao vodvilj – moguće je, a za takav poduhvat nije potrebno samo napraviti scenografiju sa famoznih troje vrata (koja će maksimalno ubrzati scensku radnju i još efikasnije ukazati na komplikovane odnose između dramskih likova), nego je, na prvom mestu neophodno imati odličan glumački ansambl koji će realizovati zamisli izuzetno maštovitog reditelja, a u slučaju somborske predstave svi navedeni uslovi su na delu.
2. Mirandolina, po motivima Karla Goldonija i Petera Turinija, adaptacija i režija Tanja Mandić Rigonat, Centar za kulturu Tivat, Crna Gora
Na primeru slavne Goldonijeve komedije del arte rediteljka u tivatskoj predstavi preispituje poziciju jedne krajnje neobične žene, koja je nekada bila simbol neukrotive i beskompromisne potrebe za slobodom; u današnje doba, kada je suočena sa naopakim sistemom vrednosti, u nekadašnjoj Mirandolininoj drskosti prepoznajemo očajničku pobunu, a u njenoj borbi za slobodom razaznajemo očajnički vapaj. Pa ipak, Tanja Mandić Rigonat pravi komediju, ali ovog puta gorku poput vremena na koje je osuđena i njena junakinja.
3. Andraš Urban, Bilo jednom u Novom Sadu, režija Andraš Urban, Novosadsko pozorišze / Újvidéki színház
Nastala u vreme obeležavanja jubileja Novosadskog pozorišta, a satkana od fragmenata iz produkcija koje su krasile repertoar ovog teatra, predstava koja naslovom aludira na filmove Serđa Leonea i filmski dragulj Kventina Tarantina, postala je zapravo svojevrsna pohvala pozorišnoj umetnosti i svima koji u njoj na različite načine učestvuju – od glumaca do publike. Istovremeno, kroz fino koncipiranu kombinaciju različitih žanrova, Bilo jednom u Novom Sadu pokazuje i čemu smo se smejali tokom minulih pola stoleća, ali demonstrira i moći jednog od najboljih domaćih glumačkih ansabala.
4. Jaroslav Hašek, Švejk, režija Veljko Mićunović, Beogradsko dramsko pozorište
Svojevremeno je Hašekov dobri vojnik Švejk u svojoj naivnosti bio provokativan, a nevinošću je otkrivao smešnu dimenziju autoritarne vlasti. Predstava Veljka Mićunovića pokazuje kako u današnjem svetu funkcioniše hašekovska duhovitost i na šta nevina iskrenost danas može da ukaže.
5. Tvoje i moje, autorski projekat i režija Boris Liješević, Pozorište Boško Buha.
Vraćajući sebe i glumački ansambl Pozorišta Boško Buha u period detinjstva, zaranjajući u prošlost – koja u isti mah ima i individualnu i kolektivnu dimenziju – Liješević nas zapravo poziva da se upustimo u uzbudljivo, nežno no katkad i surovo putovanje koje će nam omogućiti da uočimo razliku između onoga što je nama, dok smo bili deca, nekada bilo strašno, a sada je smešno. Uzbudljivo je što usput otkrivamo i niz obrnutih slučajeva, pa prepoznajemo da ono što nam je kao deci bilo smešno, sada više nije.
6. Dušan Kovačević, Udovica živog čoveka, režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar
Nepogrešivo oštrim, tipično kovačvićevskim apsurdom ova predstava pogađa u epicentar ovdašnje stvarnosti i na temelju precizne, odavno postavljene dijagnoze koja se tiče ovdašnjeg mentaliteta, kroz takođe kovačevićevsku duhovitost, otkriva naš život kao prvorazrednu tragikomediju.
* * *
7. Vesele žene vindzorske Vilijama Šekspira u režija Sonje Petrović, Kruševačkog pozorišta i Gradskog pozorišta Semberije iz Bijeljine, Republika Srpska (BiH).Kao osmu predstavu, koja bi bila prikazana van konkurencije, u čast nagrađenih, predlažem: ,,Ko je ovde lud“, Gradskog pozorišta Jagodina, po motovima filma ,,Tok-tok“, a u režiji i adaptaciji Branislava Nedića.
PREDSTAVLJEN REPERTOAR 51. FESTIVALA “DANI KOMEDIJE” U JAGODINI
