Верски туризам

Храм Светог Јована Крститеља

Храм је добио име по сеоској слави Свети Јован, а уједно је и крсна слава ктитора. Храм је изграђен у византијско – српском стилу, са звоником и шест купола. Величине је 22 пута 13 метара. Изградња храма трајала је девет година. Храм Светог Јована Крститеља у Кончареву освештан је и дат на богослужење народу 11. јуна 2016. године. Храм је освештао Његова Светост Патријарх српски Иринеј са владиком шумадијским Јованом. Храм Светог Јована Крститеља у Кончареву је иконописан. У Храму се налазе мошти православних светаца: Свети великомученик Теодор Тирон, Свети Теофилакт епископ охридски, Свети Киријак Отшелник, Свети владика Николај Охридски и Жички, Свети Кнез Лазар, Света великомученица Анастасија, Свети Козма и Дамјан и многи други. Храм је зидан традиционално, пуном опеком са неопходним ојачањима унутар зидова од армираног бетона. У дворишту Храма изграђен је парохијски дом са салом за парохијане. Двориште Храма је уређено цвећем и поседује два летњиковца. Храм Светог Јована Крститеља изградила је породица Марковић.

Манастир Јошаница

Манастир Јошаница налази се 10 километара западно од Јагодине поред села Прњавора, на лепом и равном месту између брда Чукаре и Равног гаја у подножју Црног Врха. Некада је овај предео био под шумом али сада је то веома питом крај. Храм манастира Јошанице посвећен је св. оцу Николају, а народни сабор се окупљао о Цветима, Великој Госпојини и “Младом св. Николи”. Поред овог манастира тече река Јошаница која му је и дала име. Народно предање каже да је у пећини испод брда Шареника (пећина и данас постоји), живео у старо време неки испосник по имену Јоша, по коме је не само манастир него и река носе име. Не зна се тачно када је Јошаница подигнута. По традицији Јошаница  припада времену кнеза Лазара. По народном предању кнез Лазар је подигао Јошаницу да би се у њој венчао са кнегињом Милицом, по другом да би се у њој испитао, а венчао се у Раваници. Данашњи храм је после већег оштећења обновљен 1786. године са извесним каснијим дограђивањима.

Храм Светог архангела Михаила

Храм Светог архангела Михаила у Јагодини, познатија је као ”Стара цкрва”. Цркву је подигао кнез Милош Обреновић. Градња је почела 1818. год. на крају вароши да би била што даље од градске буке и очију Турака (Јагодина је тада била под Турском влашћу), или је можда кнез Милош хтео да покаже у ком правцу треба ширити и изграђивати Јагодину. У то време је кнез Милош водио преговоре о миру са Марашли Али Пашом у манастиру Јошаница. Долазећи у Јагодину видео је да у Јагодини постоји џамија, а не постоји црква. Можда га је та околност посебно побудила и утврдила у намери да подигне цркву у Јагодини.

Сама грађевина није могла бити завршена исте године иако је била веома скромних размера: 17,60 м дужине и 8,30 м ширине, због оскудице мајстора за унутрашње радове. Мада није била сва завршена она је већ служила јула 1819. год. Тада су при њој били ови свештеници: прота Милоје Вукашиновић и свештеници Нестор Поповић и Живко Поповић. У мају или јуну 1824. год. црква је завршена, мада ни тада нису били до краја готови радови око иконостаса. Стара црква јагодинска није никаква монументална грађевина; мала је и има облик крста, чији се попречни краци протежу у певничким апсидама. Висина јој је 10м и има троје врата, од којих су главна она на западу 2,70 са 1,80 метара са первазом – рогастовом од камена. Пред главним улазним вратима, налази се једна велика бела мермерна плоча са трима розетама у плитком рељефу, за коју се зна да је ту донета и постављена после рушења јагодинске џамије 1926. године.

На западној страни на зиду споља изнад улазних врата била је плоча од црвеног мермера на којој је стајао овај натпис:

.. СОЗИДАСЈА СИЈА СВЈАТА ЦЕРКОВ ХРАМ СВЈАТОГО АРХАНГЕЛА МИХАИЛА У ВАРОШИ ЈАГОДИНИ ТРУДОМ И ИЗДИВЕНИЈЕМ БОГОМ УМУДРЕНОГО ЗАШЧИТИТЕЉА И БРАНИТЕЉА ПРАВОСЛАВИЈА ВЕРИ ВЕРХОВНОГО СЕРБИЈЕ КЊАЗА ГОСПОДАРА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА, ИЗ СЕЛА БРУСНИЦЕ РОДОМ У 35-ОЈ ЉЕТО ОД РОЖДЕСТВА БИ СЕРБИЈИ ВЛАДАЈЕЈУШЋУ МАХМЕДУ ТУРЕЦКОМУ СУЛТАНУ ЉЕТО ОД РОЖДЕСТВА ХРИСТОВА 1818, ГОД ..

Ова плоча је била узидана изнад самих улазних врата и бележи потребне податке о цркви и њеним градитељима. да не би била изложена невремену и пропадању, она је скинута и постављена на часној трпези где се и данас налази. Ова плоча је данас драгоцени историјски изворе јер нам даје тачну годину Милошевог рођења.

У почетку црква није имала звоник, јер употреба звона у црквама у то време није била дозвољена. После Хатишерифа од 1830. године и добијања слободе богослужења и грађења светих храмова, кнез Милош је подигао звоник. Према инвентару од 1909. године данашњи звоник подигнут је 1871. године.